Kabinet predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić spremio je predlog uredbe o angažovanju baletskih i igrača narodne muzike u pozorištima u Srbiji koja predviđa njihovu prekvalifikaciju, dokvalifikaciju, pa čak i otkaz ako se utvrdi da više nisu psihofizički spremni da uspešno igraju u igračkom ansamblu.
„Uredba o merama aktivne politike zapošljavanja i održanja zaposlenosti u oblasti umetničke igre“, u čiji posed je došao Vojvođansko istraživačko-analitički centar (VOICE), predviđa da se psihofizičke predispozicije i spremnost, kao i gornja starosna granica za obavljanje profesije igrača u igračkom ansamblu, utvrđuju aktom o sistematizaciji poslova u ustanovi kulture u skladu sa aktom o proceni rizika.
„Stanje fizioloških funkcija i postojanje propisanih psihofizičkih predispozicija i spremnosti za dalje uspešno obavljanje profesije igrača u igračkom ansamblu utvrđuje se redovnim sistematskim pregledom kome je igrač dužan da se podvrgne“, navodi se u predlogu uredbe i dodaje da se pregledi obavljaju u skladu sa propisima koji uređuju bezbednost i zdravlje na radu.
Takođe, uredba propisuje da se psihofizičke predispozicije i spremnost igrača utvrđuju i na kontrolnim audicijama u ustanovama kulture u kojima su igrači zaposleni. Sve mere i aktivnosti donosiće organ upravljanja ustanove kulture na period od pet godina.
Kako je za VOICE rekao poverenik sindikata Nezavisnost u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu Momčilo Nenadović, kabinet Ane Brnabić je uredbu izradio bez znanja reprezentativnih sindikata u oblasti kuture i Udruženja baletskih igrača, ali i bez predstavnika Ministarstva kulture i informisanja!?
Nenadović tvrdi da je pre samo nekoliko dana do njih stigao gotov tekst o kojem bi trebalo da se diskutuje na sastanku koji će 24. septembra organizovati kabinet Ane Brnabić sa direktorima ustanova kulture, ali ponovo bez predstavnika reprezentativnih sindikata jer nisu ni pozvani.
Nenadović ukazuje na potencijalno veoma opasne stvari koje se navode u uredbi, a jedna od njih je da se baletski i igrači narodne igre, koji zbog starosne dobi i psihofizičke sposobnosti više ne mogu da ispune uslove radnog mesta, premeštaju na drugo radno mesto u ustanovi ili kod drugog poslodavca, ako takvog mesta ima.
„Ovo je nacionalna sramota. Jer pogledajte šta želi Vlada Srbije da uradi ljudima koji su se još kao vrlo mladi opredelili da budu umetnici. Ako već treba da se uvode kontrolne mere onda trebaju da važe za sve, pa i za ljude u Vladi Srbije“, smatra Nenadović.
Ovaj igrač baletskog ansambla Srpskog narodnog pozorišta podseća da su baletski igrači u Srbiji već dovoljno ugroženi jer je donja granica za odlazak u penziju 50 godina, usled čega imaju trajni penalitet ako odluče da odu u penziju.
„To znači da im se puna penzija ne vraća nakon 65 napunjenih godina, već je taj penalitet trajan. Kada bi se zakon vratio na staro, kad su baletske umetnice išle sa 42 godine u penziju, a muškarci sa 45 godina, stvar bi se vrlo brzo ispravila i došla na svoje mesto“, smatra Nenadović.
Prilikom poslednjih promena uslova za odlazak za penziju za određene vrste zanimanja u Srbiji, beneficirani radni staž nije priznat i baletskim umetnicima, iako je o tome bilo reči. Tačnije oni mogu otići u penziju sa 50 godina, ali će zbog toga imati trajno umanjene penzije.
Dakle, isključiva je volja baletskih igrača da li će sa 50 godina otići u penziju, ali će ona zbog toga biti trajno umanjena. Dosadašnja praksa je pokazala da baletski igrači odlaze u penziju sa navršenih 65 godina, a oni koji više ne mogu da igraju na sceni uglavnom ostaju na tim radnim mestima ali obavljaju neke druge poslove u okviru struke.
Prema rečima Nenadovića, zvaničan stav Ministarstva kulture je da se i baletskim igračima omogući beneficirani radni staž i da sa 50 godina mogu da idu u penziju bez penaliteta, to jest umanjenja penzija.
A kada je reč o uredbi koju priprema kabinet Ane Brnabić, ona propisuje i da, ako zaposlenom igraču nije moguće obezbediti drugo radno mesto, ustanova kulture u kojoj radi u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje obezbedi sticanje novih znanja i veština radi zapošljavanja na drugom radnom mestu u istoj ustanovi, kod drugog poslodavca ili samozapošljavanje.
Navodi se i da će baletski igrači, koji na gorepomenute načine ne budu mogli da zadrže zaposlenje, biti upućeni Nacionalnoj službi za zapošljavanje radi izrade individualnog plana zapošljavanja i ostvarivanja prava na naknade u slučaju nezaposlenosti.
Od ustanova kulture koje imaju angažovane baletske ili igrače narodnih igara uredbom se zahteva da donesu akt o proceni rizika u oblasti umetničke igre i da se on uskladi sa sistematizacijom radnih mesta. Rok za to je pola godine po usvajanju uredbe.
Optimalan broj ljudi u baletskom ansamblu iznosi 100 radnih mesta. U Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu trenutno ih je zaposleno 57. Sedmoro njih ima više od 50 godina, dok je 10 baletskih igrača starosne dobi između 40 i 50 godina. Naredne godine taj broj će se udvostručiti.
Zbog zabrane zapošljavanja, koje se s kraja 2014. primenjuje i u ustanovama kulture, nedostajući broj baletskih igrača u SNP delimično je nadomešten angažovanjem devet igrača iz inostranstva, odnosno ukupno preko 20 baletskih igrača koji su godinama honorarno angažovani.
Ekipa VOICE (naslovna fotografija: Pixabay)
